Биомаса, гориво будућности, све више се користи у Републици Српској. Захваљујући произвођачима који у својим постројењима користе овај енергент, првенствено топланама на биомасу, којих је све више у нашем окружењу, али и другим врстама енергана и индустријских потрошача, ово тржиште се у посљедњих неколико година интензивно развија. Годишње потребе за биомасом у Српској су око 230.000 тона, али су у порасту, јер све више потрошача прелази на обновљиве изворе енергије. Истраживања показују да су предузећа која су прешла са фосилних горива на биомасу, смањила емисију CO2 у атмосферу за 1.500 тона годишње – објашњавају на Шумарском факултету.
“Најважнија предност је у томе што кориштењем шумске биомасе се знатно мања количина гасова који се одају атмосфери а изазивају ефекат стаклене баште, односно утопљавање климата, су знатно мањи. Они су чак на нивоу занемаривих вриједности, посебно кад је ријеч о угљен диоксиду, моноксиду, и другим нпр. сумпорним оксидима, у поређењу са фосилним горивима”, каже Зоран Говедар, професор на Шумарском факултету у Бањалуци.
Највећи потенцијал биомасе налази се у остацима послије редовних сјеча, које остају неискориштене у шумама, у изданачким шумама и културама. Значајне количине биомасе се обезбјеђују из огревног дрвета и пиланског отпада. Биомаса, као еколошки прихватљив енергент, користи се у неколико топлана у Српској – Бањалука, Градишка, Приједор, Брод, Пале и Соколац.
Осим тога, користи се и у Дестилацији Теслић, Силикону у Мркоњић Граду, Млијекопродукту у Козарској Дубици, когенеративном постројењу компаније ФАГУС у Кнежеву, али и бројним другим производним постројењима. У “Фагусу” процјењују да сваке године на стотине хиљада кубика дрвног отпада – који се може прерадити у биомасу – остаје у шумама широм Српске.
“Данас видите како шумски отпад у виду грана и танког дрвета, у једној приватној шуми коју “Фагус” прерађује у дрвну сјечку која се и даље користи за производњу топлотне енергије у Кнежеву и Бањалуци, имајући у виду да се све више локалних заједница окреће производњи топлотне енергије из дрвне сјечке, потребно је што прије реаговати и успоставити оквире за функционисање тржишта биомасе”, каже Стојадин Малијевић, менаџер набавке сировине за прераду дрвета у предузећу “Фагус”.
Кориштење биомасе у виду дрвне сјечке испуњава стандарде Енергетске заједнице – прије свега енергетску безбједност, самоодрживост, али и финансијску сигурност – јер локална заједница онда не зависи од увоза и честих промјена цијена фосилних горива на иностраним тржиштима. Кориштењем дрвне сјечке као енергента осигурава се самоодрживост, јер се ради о енергенту који је у Републици Српској увијек доступан, а с обзиром на то да је дрвна биомаса домаћи производ осигурава се и финансијска сигурност – новац остаје у локалним оквирима.
“На тај начин се у ствари прије свега врши већа уштеда у кориштењу саме енергије, и сама контрола кориштења те енергије је далеко боља и већа захваљујући новим технологијама и даљинском управљању код кориштења те енергије. Наравно, она је у цјелини и јефтинија, сматра се да је однос ту негдје 1:3 у поређењу са класичним начином примјене, рецимо, огревног дрвета за производњу топлотне енергије. Даље, ту се граде и когенерацијска постројења која истовремено производе и топлотну и електричну енергију”, додаје Говедар.
Употреба дрвне биомасе за производњу енергије не повећава експлоатацију шума ради производње енергије, јер се ради о прикупљању остатака из шуме, као и намјенској сјечи одређених типова стабала слабијег квалитета. Све искључиво у обиму који неће нарушити природне процесе и стабилност шумских екосистема. Биомаса је такође еколошки прихватљив обновљиви извор енергије, јер не доприноси вишку емисије угљен диоксида. Количина овога гаса која се емитује сагоријевањем биомасе, једнака је количини коју биљка користи током процеса фотосинтезе, тако да је емитовање CO2 у овом случају неутрално – а кориштењем отпада који остаје да труне у шумама, биле би уклоњене и емисије штетног гаса метана које настају распадањем биомасе.