Пројекат дигитализације дистрибутивне мреже Еко топлана, који је у плану за наредни период, помоћи ће да се у етапама обезбиједе надзор и управљање системом даљинског гријања, како би се омогућио контролисан процес управљања, чиме би се унаприједило функционисање овога система.
Рекао је ово Александар Цар, помоћник директора Института Михајло Пупин из Београда, након јучерашњег састанка са представницима Еко топлана.
Састанак је одржан у циљу будуће сарадње Института и Еко топлана, а главна тема састанка била је управо дигитализација топлификационе мреже.
– Ријеч је о комплексном процесу који би требало да буде реализован у неколико етапа, а крајњи циљ је да се омогућуји смањење утрошка енергента, на начин да корисници и даље имају исти ефекат, односно квалитет топлотне енергије – појаснио је Цар.
Додао је да ће пројекат дигитализације дистрибутивне мреже помоћи да се локализују критичне тачке.
– Сада је то веома отежано, јер немамо увид у реално стање, а овај систем омогућиће да се утврди гдје су проблеми. Постојаће индикације гдје су проблеми на систему, гдје цури енергија, гдје су велики губици и проблеми у систему – казао је Цар.
Он је подијелио и своје импресије производним постројењем Еко топлана.
– Овако модерно постројење нисам видио у скорије вријеме. Модерно, са веома добрим техничким рјешењима, како допремања сировине, тако и самим позиционирањем котлова, измјењивача топлоте… Оно што је веома важно јесте да су издувни гасови минорни. Ријеч је о постројењу које може да буде у центру града, а да не загађује животну средину, што је веома позитивно и важно за све становнике Бањалуке – истакао је Цар.
На састанку је било и ријечи о будућој потенцијалној надоградњи овога система и његовој оптимизацији, дигитализацији очитавања калориметара, али и о потенцијалу соларне енергије, чије кориштење смањује трошкове потрошње електричне енергије.
ИНСТИТУТ МИХАЈЛО ПУПИН
Институт Михајло Пупин је најуспјешнија српска научно-истраживачка организација, чији је циљ стварање економски ефикасног, технолошки савременог друштвеног окружења, здраве животне средине и хуманијих радних услова. Од када је Србија добила право учешћа на пројектима Европске уније, Институт је освојио 101 пројекат. Пројекти су углавном у домену семантичког wеб-а, LOD, енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије, система за подршку одлучивању, сензорских мрежа, ад-хоц мрежа, роботике… Кад су у питању национални пројекти, финансирани од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Институт у сваком циклусу истраживања има преко 20 финансираних пројеката, које успјешно реализује, а резултате одмах претвара у маркетабилне производе и пласира на тржиште.