Уставни суд РС одбацио је иницијативу за оцјену уставности појединих чланова Одлуке града Бањалука о општим условима за производњу, испоруку и кориштење топлотне енергије, коју је поднијело Удружење за борбу против корупције Transparency International, наведено је у Службеном гласнику, а преносе Независне новине.
Наиме, у иницијативи је наведено да поједини чланови ове одлуке нису у складу са Законом о комуналним дјелатностима, са Законом о заштити потрошача РС, са Законом о одржавању зграда, као ни с Уставом РС.
У одговору Скупштине града Бањалуке објављеном у Службеном гласнику, истиче се да је иницијатива неоснована, те да се у њој произвољно тумаче релевантне одредбе закона и оспорене одлуке.
Како су додали, овом одлуком су детаљније прописани услови и начин обављања комуналне дјелатности, производње и испоруке топлотне енергије као дјелатности од посебног јавног интереса.
Према њиховим ријечима, доносилац акта је овлаштен да осигура организовано обављање ове комуналне дјелатности и да пропише услове и начин пружања ове услуге грађанима и другим корисницима.
Како је истакнуто у Службеном гласнику, Уставни суд РС је, оцјењујући уставност и законитост оспорених одредаба одлуке, имао у виду да је Уставом РС утврђено да јединице локалне самоуправе преко својих органа уређују и обезбјеђују обављање комуналних дјелатности.
– Законом о локалној самоуправи прописано је да самосталне надлежности јединица локалне самоуправе обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности, у оквиру којих је прописана производња и испорука топлотне енергије, као и да скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење – наведено је у образложењу овог рјешења Уставног суда.
У образложењу Суда наведено је да су Законом о комуналним дјелатностима утврђене комуналне дјелатности од посебног јавног интереса, те да је производња и испорука топлотне енергије једна од њих.
Подсјећања ради, Transparency International је оспоравао члан 22. ове одлуке у којем је истакнуто да се корисник услуге не може издвојити из централног топлификациног система без сагласности осталих корисника у објекту и даваоца услуге (став 1.), тврдећи да оне нису у складу са више закона. Оспоравали су став 4. овог члана, у којем је наведено да су предуслови за издвајање из топлификационог система подношење писменог захтјева за издвајање из овог система даваоцу услуге, као и прибављање сагласности свих станара ЗЕВ-а.
У иницијативи су оспорени и чланови који се односе на приговоре корисника, члан који се односи на приговор на новчану обавезу, као и дијелови члана 63. поменуте одлуке, који се односе на накнаду штете.
– Оцјењујући оспорене чланове 22. став 4, члан 28, члан 55. и члан 63. ставове 1. и 2. предметне одлуке, Суд је оцијенио да није дошло до повреде одредаба Закона о заштити потрошача РС – истакнуто је у образложењу.