Топлане на простору бивше Југославије, поред тога што производе огромне количине енергије за загријавање, добар дио исте расипају, па је енергетска ефикасност кључ њиховог опстанка у будућности, а чега су и саме свјесне.
Због тога су многе кренуле у отворену трку за новим технологијама и енергентима којима ће добити континуитет у испоруци и квалитет за потрошаче.
Вјероватно најдаље по овом питању су отишли у “Новосадским топланама”, гдје континуирано улажу у топлификациони систем, поготово у когенерацију, гдје поред топлоте производе и електричну енергију за чак 18.000 домаћинстава и то само из једне од шест топлана које се налазе у њиховом саставу, пишу Независне новине.
С обзиром на то да се та инвестиција вриједна 6,3 милиона евра поврати кроз 18 мјесеци, спремају се да на топлани “Југ”, направе исти систем, а у потпуности ће га финансирати из властитих средстава.
“Најјачи мотив за изградњу још једног когенерационог постројења је идеја да се у потпуности искористи погодност Уредбе о подстицајним мјерама за производњу електричне енергије и изузетно позитивни резултати изграђене когенерационе електране на топлани ‘Запад’. Наиме, Топлана наставља да пласира електричну енергију у електродистрибутивну мрежу по стимулисаној цијени, као повлаштени произвођач електричне енергије”, казали су нам у овом предузећу.
Кажу како се њихов град истиче као један од лидера даљинске енергетике у овом дијелу Европе и показује пут како се стратешким планирањем може трансформисати конвенционалан систем даљинског гријања у модеран и одржив систем даљинске енергетике.
Када су остале топлане у Србији у питању, већина њих своју ефикасност планира да повећа кроз замјену енергента, првенствено на увођење биомасе, на коју ће се од наредне сезоне гријати грађани у десет локалних заједница.
У питању је еколошки прихватљив енергент који смањује загађење, веома је доступан на тржишту, јефтинији је од фосилних горива, а у питању је обновљиви извор енергије.
БиХ већ има неколико топлана на овај енергент, а посљедња у низу која је изграђена је она у Бањалуци, отворена у марту ове године, а користи дрвну сјечку. Предузеће “Еко-топлане” на овај начин је најавило почетак краја проблема старих двије деценије, како по питању квалитета гријања, тако и по питању набавке мазута.
Процјене су да би град годишње могао да уштеди више од десет милиона марака, а с предузећем “Шуме Српске” потписан је вишегодишњи уговор који гарантује сигурну испоруку.
Локална заједница би требало да има осигурану енергетску безбједност, самоодрживост и финансијску сигурност, а загађење животне средине емитовањем СО2, на подручју Бањалуке смањује се за око 70.000 тона годишње.
Есад Смајловић, стручњак у овој области из Њемачке организације за техничку сарадњу ГиЗ БиХ, каже како је дрво еколошки прихватљиво, али све док није угрожен шумски етат и док се користе количине утврђене законом.
Сматра како је биомаса енергент будућности те да на то указује и природа с обзиром на то да су фосилна горива ограничена.
“Комбинација енергетске ефикасности уз смањење потребне енергије за гријање, кориштење алтернативних извора, базни прелазак са фосилних на нефосилна горива уз добро утопљене зграде је рјешење за будућност”, каже Смајловић.
Према њему, систем когенерације у БиХ није заживио прије свега због лоших подстицаја па треутно постоји само у електранама.
ГиЗ иначе ради студију потенцијала централних гријања и ефикасне когенерације на нивоу БиХ. Ова студија би требало да покаже колики су потенцијали отпадних топлина који се могу користити, топлотних пумпи, али на првом мјесту биомасе, геотермалних извора и слично.