Када би се у Републици Српској масовније користила шумска биомаса, од тога би многи имали користи, од грађана све до РС у цјелини, сматрају стручњаци.
Годишње потребе за биомасом у РС су око 230.000 тона, али су у сталном порасту, што је повољан тренд, а бенефити су еколошки, економски и социјални, пишу Независне новине.
Експерти кажу да се еколошки бенефити огледају у смањивању количине гасова који изазивају негативне ефекте стаклене баште. Економски ефекти се огледају у јефтинијем кориштењу домаћег биоенергента у односу на набавку фосилних горива из иностранства, а социјални значај је у повећању запослености.
“Дакле, највеће користи би имали грађани, предузећа за производњу биоенергената, предузећа која у производном процесу користе овај енергент, као и шумска газдинства, локалне заједнице, а у коначници и Република Српска у цјелини, наравно, под условом да се примјењује савремена технологија и обезбиједе инвестиције у набавку опреме за кориштење и транспорт шумске биомасе за производњу енергије”, каже за “Независне новине” Зоран Говедар, редовни професор на Катедри за гајење шума Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци.
У пракси то значи да би се смањили увоз и кориштење фосилних горива, а самим тим се смањује загађење животне средине. Дошло би и до остварења додатних прихода за предузећа која располажу биомасом, односно проширења привредне активности постојећих и отварања нових фирми, што притом доводи до повећања запослености.
Рецимо, када је ријеч о градским топланама, производња енергије на дрвну сјечку, односно биомасу, у односу на фосилна горива је значајно јефтинија, а производни процес на дрвну сјечку у предузећима у Републици Српској је независан од негативних кретања на свјетском тржишту, прије свега честе осцилације у цијени.
Према доступним подацима, данас су највећи потрошачи шумске биомасе или производа добијених из ње у Републици Српској градске топлане у Бањалуци, Градишци, Приједору, Броду, Палама и Соколцу, с тим што се биомаса користи и у “Дестилацији” Теслић, “Силикону” у Мркоњић
Граду, “Млијекопродукту” у Козарској Дубици те когенеративном постројењу компаније “Фагус” у Кнежеву.
Искуства су и те како позитивна, с тим што се намеће закључак да ову област треба уредити, али и унаприједити, по узору на земље као што је, рецимо, Хрватска.
Рецимо, “Фагус група” биомасу користи у сопственом когенеративном постројењу у Кнежеву за производњу топлотне и електричне енергије, али исти производ испоручује током зимске сезоне локалним топланама за производњу и дистрибуцију топлотне енергије.
“Производимо овај енергент користећи сопствене ресурсе, у виду пиланског отпада и осталих дрвних остатака, међутим уређивање овог поља законски од стране надлежних институција и органа изузетно би много унаприједило пословање наших организација, електрана и топлана које су у пољу биомасе и служе се биомасом за производњу и дистрибуцију енергије”, каже за “Независне” Бранко Малијевић, директор продаје у “Фагус групи”.
Појашњава да је биомаса обновљиви извор енергије и производ који се добија прерадом шумских сортимената, а који због неуређености тог тржишта у огромној мјери остаје у шумама и ремети даље функционисање и прираст шума.
“Успостављањем тржишта биомасе рјешавамо поменути проблем који остављамо у шумама, прије свега, а такође користимо шумске ресурсе на паметнији и ефикаснији начин”, нагласио је Малијевић.
Како додаје, тренутно тржиште биомасе није уређено ни у РС ни у БиХ, те постоје одређени проблеми када је ријеч о набавци и управљању овим енергентом.
“Имајући у виду да се све више локалних заједница окреће производњи топлотне енергије из дрвне сјечке, потребно је што прије реаговати и успоставити оквире за функционисање тржишта биомасе. Уређено тржиште биомасе имамо у сусједној Хрватској, али такође и у Аустрији, стога користећи њихова искуства и успостављање идентичних правних оквира могу бити идеалне стратегије за развој области биомасе у Републици Српској”, рекао је Малијевић за “Независне”.
У предузећу “Еко топлане” Бањалука истичу да се на њиховом примјеру кориштење дрвне сјечке у производњи топлотне енергије показало као добро рјешење.
“Са економског аспекта значајно су смањени трошкови енергента у односу на период прије оснивања ‘Еко топлана’ када је основни енергент био мазут. Са тржишног аспекта, створене су битне претпоставке за даљи развој тржишта биомасе. Такође, остварени су позитивни ефекти и са еколошког аспекта, јер је загађење ваздуха у Бањалуци у односу на период прије оснивања ‘Еко топлана’ значајно мање”, истичу из “Еко топлана”.
Професор Говедар каже да шумске културе и изданачке шуме имају значајан сировински и биоенергетски потенцијал, с тим што кориштење тог потенцијала мора бити рационално и у складу са позитивном праксом шумарске струке.
“Шумску биомасу за производњу енергије могуће је користити у прерађивачким капацитетима за производњу дрвне сјечке, брикета и пелета. Остаци од производње у дрвопрерађивачким капацитетима могу се користити, поред наведених производа, и у когенеративним постројењима која истовремено производе топлотну и електричну енергију”, навео је професор Говедар.
У “Шумама Републике Српске”, које газдују шумским богатством у РС, наводе да су свјесни чињенице све већег значаја кориштења обновљивих извора енергије.
“У наредном периоду, а у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Шумарским факултетом Бањалука, планиране су активности на искориштавању
шумског отпада који настаје у фази израде и сјече шумских дрвних сортимената, као и других сортимената”, увјеравају из “Шума Републике Српске”.
Обећавају да ће у наредном периоду бити интензивирани напори на што већем кориштењу овог потенцијала, сходно све већој потреби његовог кориштења и остваривања додатних прихода.
Према процјенама, како кажу из овог јавног предузећа, шумски отпад чини око 25 одсто бруто дрвне масе, с тим што, због очувања биолошке разноликости и поправљања хумусног слоја шумског земљишта, дио отпада треба да остане у шуми.
“Да би се унаприједио процес производње и омогућило ефективније кориштење овог потенцијала шумског ресурса, неопходна су додатна улагања у пратећу инфраструктуру. Управо због недостатка поменутих средстава и непостојања потребне инфраструктуре, није било економски исплативног начина његовог кориштења”, кажу за “Независне новине” из “Шума Републике Српске”.
Подршка за већу искориштеност шумске биомасе у Српској стиже и из ресорног министарства.
“Стратешко опредјељење ресорног министарства је да путем јавног предузећа шумарства интензивније кренемо у кориштење шумског остатка, односно такозване шумске биомасе”, поручује Горан Зубић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде за ресор шумарства и ловства.
Тврди да су већ предузели више конкретних корака, а један од важнијих је то да су у оквиру Производно-финансијског плана за 2021. годину планирали кориштење биомасе у шумско-привредним подручјима, односно шумским газдинствима.
У 2021. ће се, према ријечима Зубића, успјети прикупити одређена количина, што ће бити почетна искуства, док ће се у наредним годинама ићи у смјеру кориштења већих количина биомасе.
Иначе, ову област “Независне” су анализирале поводом Међународног дана шума, који се сваке године обиљежава 21. марта.
Шумски фонд није угрожен
Из “Шума Републике Српске” истичу да се површине под шумом перманентно обнављају, односно да поређење вишегодишњих података показује да површине под шумом немају тренд смањења.
“Осим основних активности на одржању постојећег шумског фонда, ово јавно предузеће извршава и годишње обавезе на подизању нових шумских засада, што свакако доприноси повећању површине под шумом. Илустрације ради, у току 2020. године пошумљено је 475,54 ха и посађено око 1.380.000 комада садница различитих врста шумског дрвећа”, наглашавају из “Шума Републике Српске”.