Иако су “Еко топлане” у нову сезону гријања ушле спремне, завршени су сви планирани ремонти и санације дистрибутивне мреже, обезбијеђене су и планиране количине енергента, нисмо задовољни стањем дистрибутивне мреже, казао је у интервјуу за Независне новине Борко Торбица, предсједник Управног одбора “Еко топлана” Бањалука.
Наиме, како истиче, због лошег стања исте, трошкови одржавања су изразито високи и значајно већи од првобитно планираних. Средства која се улажу у мрежу нису довољна за озбиљну и потребну реконструкцију. Ради се о великим улагањима која “Еко топлане” не могу саме да финансирају нити је приликом оснивања предузећа то планирано. Овдје је неопходна помоћ и укључивање локалне заједнице.
Како је рекао, очекује партнерски однос са Градском управом, јер је то неопходно.
НН: Сезона гријања је почела. Како сте задовољни почетком?
ТОРБИЦА: “Еко топлане” су у ову сезону ушле спремне. На вријеме су завршени сви планирани ремонти и санације дистрибутивне мреже, а до сада су обезбијеђене планиране количине енергента као и претходних година. Међутим, оно чиме нисмо задовољни јесте стање дистрибутивне мреже. Опште су познате чињенице да је дистрибутивна мрежа коју “Еко топлане” користе у великој мјери стара, дотрајала и у лошем стању. Због тога имамо велики број кварова, посебно на почетку сезоне, јер се због великих термодинамичких промјена у мрежи након љетне паузе јавља велики број кварова истовремено, због чега се дешава да долази до прекида испоруке енергије појединим објектима, али и цијелим дијеловима града. Поред тога, због таквог стања мреже, ми имамо огромне губитке топлотне енергије током сезоне гријања.
НН: Шта “Еко топлане” чине по том питању?
ТОРБИЦА: Чинимо оно што је наша обавеза и што смо у финансијској могућности. Преузимањем комуналне дјелатности “Еко топлане” су преузеле и одговорност за одржавање дистрибутивне мреже. Међутим, због јако лошег стања исте, трошкови одржавања, посебно текућег, изразито су високи и значајно већи од првобитно планираних. Средства која се улажу у мрежу нису довољна за озбиљну и потребну реконструкцију. Ради се о великим улагањима која “Еко топлане” не могу саме да финансирају нити је приликом оснивања предузећа то планирано. Овдје је неопходна помоћ и укључивање локалне заједнице.
НН: Ко је надлежан, односно у чијем власништву је дистрибутивна мрежа?
ТОРБИЦА: Према позитивним законским прописима, власник дистрибутивне мреже до објеката крајњих корисника је директно или индиректно град Бањалука. Овдје посебан проблем представља неуређена евиденција као и неријешени имовинско-правни односи када је ријеч о топлификационој мрежи у нашем граду. Стога смо у сарадњи са Градском управом већ покренули рјешавање овог питања са циљем да се евиденција о топлификационој мрежи уреди и иста упише у катастар подземних инсталација топловодне и вреловодне мреже.
НН: Какви су дугорочни планови када је у питању рјешавање проблема дистрибутивне мреже?
ТОРБИЦА: С обзиром на то да се ради о великим улагањима и мрежи која није у власништву “Еко топлана”, као што сам већ рекао, неопходно је укључивање локалне заједнице како би се ови проблеми ријешили. С тим у вези, ми смо заједно са Градском управом ушли у разговоре везано за пројекат реконструкције дистрибутивне мреже. Одређене фазе овог пројекта су завршене, али сада је потребно прећи у сљедећу фазу конкретизације како би пројекат реконструкције кренуо што прије. Оно што је свакако веома битно нагласити јесте да постоји спремност Европске банке за обнову и развој (EBRD) да подржи овај пројекат као што је подржала и пројекат изградње нове топлане на дрвну сјечку. Подсјетићу само да је пројекат “Еко топлана” један од најуспјешнијих пројеката EBRD-а у БиХ, али и у свијету, јер се ради о обновљивим изворима енергије, односно зеленој енергији. Град Бањалука освојио је бронзану медаљу EBRD-а за изградњу нове топлане на биомасу, као један од најбољих пројеката које је ова међународна финансијска институција финансирала током 2017. године. Ово престижно признање за које су кандидовани бројни пројекти које је EBRD финансирала широм свијета, освојено је на 27. годишњем самиту EBRD-а, одржаном 9. и 10. маја 2018. године у Јордану. Признање је освојено у категорији пројеката везаних за одрживу енергију. Пројекат “Еко топлана” је и на међународном нивоу верификован као изузетно квалитетан, посебно ако се има у виду да је прошао и све провјере EBRD-а. EBRD врши редовне мониторинге “Еко топлана” кроз уговор о имплементацији пројекта и до сада није било примједаба.
НН: Да ли је пројекат “Еко топлана” самоодржив и да ли “Еко топлане” од града или Владе РС добијају неке субвенције?
ТОРБИЦА: За разлику од старе топлане, “Еко топлане” од оснивања предузећа па до данас нису добиле субвенције од града Бањалука, Владе Републике Српске или било које друге јавне институције. Та помоћ нити је тражена нити је било потребе за истом јер остварени резултати показују да су “Еко топлане” самоодрживо, функционално и профитабилно предузеће. Надамо се да ће се овај тренд наставити и у будућности јер су кроз досадашње пословање за то обезбијеђени сви услови. Оснивањем “Еко топлана” град Бањалука је у посљедње четири године уштедио преко 40 милиона КМ јер су старој топлани у претходном периоду сваке године обезбјеђиване субвенције, позајмице и гаранције како би се обезбиједио енергент и функционисање система даљинског гријања. Само у периоду од 2008. до 2018. године град Бањалука и Влада Републике Српске били су принуђени да за потребе набавке енергента, кроз субвенције, позајмице и гаранције, дају старој топлани око 120 милиона КМ јер без те помоћи гријање у нашем граду није било могуће. Захваљујући формирању новог предузећа за тим више није било потребе. Дакле, формирањем “Еко топлана” ријешен је најважнији проблем система даљинског гријања јер су обезбијеђени стабилни извори енергије, али је питање рјешавања проблема дистрибутивне мреже као сљедећа фаза пројекта и даље отворено и захтијева хитно инвестирање.
НН: Да ли су представници Градске управе укључени у рад “Еко топлана” и на који начин?
ТОРБИЦА: Наравно, град Бањалука је сувласник “Еко топлана” и представници града су у рад “Еко топлана” укључени у складу са оснивачким актом, односно уговором о оснивању, позитивним законским актима, али и доброј пословној и партнерској пракси. Градска управа има свог представника у Скупштини Друштва као органу власника. Сједнице Скупштине се редовно одржавају у складу са законским актима и уговору о оснивању, а овај орган одлучује у складу са својим надлежностима. Подсјетићу само да су у протекле четири године на Скупштини Друштва једногласно усвојени најважнији акти као што су извјештаји о пословању, финансијски извјештаји, планови пословања као и редовни годишњи извјештаји независних ревизора. Осим тога, Скупштина града Бањалука је за сваку пословну годину усвојила информацију о пословању, као и информацију о плану пословања, што је још један од доказа остварења позитивних пословних резултата и транспарентности пословања. Извјештаји о пословању, као и планови пословања “Еко топлана” јавно су доступни на веб-страници града Бањалука. Од марта ове године у Управном одбору имамо и новог представника града, колегиницу Драгану Кљајић, која је именована умјесто Синише Куртеша, а на приједлог и уз препоруку градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића. Поред тога, Градска управа има могућност и учешћа у различитим комисијама за надзор различитих области. Наша жеља је да у складу са законским прописима и закљученим уговорима имамо партнерски и потпуно транспарентан однос са Градском управом.
НН: Да ли су односи са представницима града увијек партнерски?
ТОРБИЦА: Ми се трудимо да буду и желимо да вјерујемо да је тако и са друге стране. “Еко топлане” су у власништву “IEE technology” са 51,03 одсто учешћа и града Бањалука са 48,97 одсто власничког учешћа. С обзиром на то да сам већински власник компаније “IEE technology” и лично сам укључен у контакте са Градском управом. Наша жеља од почетка је била партнерски и транспарентан однос јер је то за овако велике и значајне пројекте неопходно. То нам показује искуство које је “IEE technology” заједно са матичном компанијом “ELNOS Group” стицао и стиче на бројним пројектима од Исланда, Норвешке, Шведске, Велике Британије, Њемачке па до Шпаније, Португала и на крају свих држава бивше Југославије, гдје смо са нашим компанијама и пословањем присутни. Наша жеља је била да све то знање и искуство примијенимо кроз пројекат “Еко топлана” и нашем граду поклонимо модеран систем даљинског гријања заснован на обновљивим изворима енергије, што је данас у Европи и развијеним земљама свијета императив. Чини ми се да резултати у претходне четири године показују да смо у томе и успјели, али сада нас чека друга фаза, а то је рјешавање питања дистрибутивне мреже, о чему сам већ говорио и гдје очекујемо тај партнерски однос са Градском управом јер је то неопходно. Битно је истаћи да и поред партнерских односа ми дијелимо и одговорности, а подсјетићу да је према Закону о локалној управи и самоуправи градоначелник одговоран и за рад свих комуналних служби па тако и система даљинског гријања. Дакле, наша сарадња и партнерски однос су неопходни јер без тога систем даљинског гријања не може функционисати.
НН: Свједоци смо нове енергетске кризе која потреса Европу, али и цијели свијет. Какве реперкусије то може имати на систем даљинског гријања у Бањалуци?
ТОРБИЦА: Глобална енергетска криза, изазвана неповољним климатским условима и растућом потражњом за енергијом, неће имати директан негативан утицај не систем даљинског гријања у нашем граду, а посљедице исте ће свакако бити блаже него у Европи и у градовима који зависе од фосилних горива.
Цијене гријања и у овој години остају исте као и претходних година иако имамо значајно повећање трошкова као што су трошкови електричне енергије, превоза, грађевинског материјала, машинских дијелова и сл. Ако посматрамо и анализирамо тренутна дешавања у Европи, јасно је да се сада додатно потврђују позитивни ефекти промјене енергента, односно преласка са мазута на дрвну сјечку. Свакако, један од најважнијих позитивних ефеката је енергетска независност јер се као енергент користи биомаса као обновљиви извор енергије којим Република Српска располаже у огромним количинама и чија цијена не зависи директно од колебања цијена на свјетском тржишту. Оно што је битно за град Бањалуку јесте да је процес декарбонизације који тренутно представља један од највећих изазова за цијели свијет и који би требало да буде завршен у наредних тридесетак година, у нашем граду, бар када је ријеч о систему даљинског гријања завршен још прије четири године оснивањем “Еко топлана” и преласком на производњу топлотне енергије на биомасу. Према тренутним цијенама на свјетском тржишту, производња топлотне енергије на мазут је скупља за три пута него производња на дрвну сјечку коју ми имамо, док је производња на плин још и скупља.