У вријеме када све акредитоване институције за мјерење квалитета ваздуха упозоравају на загађеност широм свијета, а резултати наш регион сврставају међу најзагађеније, Бањалука се и ове године издваја, односно, према досадашњим мјерењима, град на Врбасу је углавном у првој категорији када је ријеч о квалитету ваздуха, пишу Независне новине.
Мјерење квалитета ваздуха повјерено је акредитованом Институту за грађевинарство ИГ, а обавља се на три локације у граду – у Борику, центру града и на Петрићевцу, док се резултати свакодневно објављују на званичној страници града Бањалука.
Према овим мјерењима, забиљежена су повремена одступања, када је ваздух био у другој категорији и то на Петрићевцу, гдје је велики број индивидуалних ложишта која енергију производе махом сагоријевањем угља, док је у центру и Борику у првој категорији када је у питању ниво мјерених полутаната.
Побољшању квалитета ваздуха у Бањалуци умногоме је допринијела и нова топлана на биомасу, односно потпуни прелазак на обновљиви извор – дрвну сјечку, што показују и статистике и мјерења током протеклих сезона.
Наиме, топлотна енергија на систему даљинског гријања у Бањалуци производила се у потпуности сагоријевањем мазута до 2014. године, када су у погон пуштене двије котловнице на биомасу – Старчевица и Кочићев вијенац.
Наредне три сезоне 80% топлотне енергије произведено је сагоријевањем мазута, док је 20% енергије добијено из дрвне сјечке.
Пројекат изградње нове топлане на биомасу, започет у јуну 2017. године, резултирао је сукцесивним пуштањем у погон котлова од новембра, да би Еко топлане у потпуности преузеле комуналну дјелатност производње и дистрибуције топлотне енергије у фебруару 2018. године. Завршетак реализације пројекта и крај прве сезоне гријања донио је нове резултате – из фосилног горива произведено је 54%, док је 46% топлотне енергије произведено сагоријевањем дрвне сјечке.
Прва сезона у којој су Еко топлане самостално гријале град донијела је нови омјер потрошње енергената, односно током сезоне 2018/2019, 97% топлотне енергије добијено је из обновљивог извора, док је свега 3% енергије произведено из мазута.
Сразмјерно процентима топлотне енергије добијене из дрвне сјечке, статистике иду у прилог преласку на обновљиви извор енергије и када је ријеч о мјерењима загађења. Тако је током 2015. и 2016. године средња вриједност концентрације угљен-моноксида (CO) износила 1,046, односно 1,154 микрограма по метру кубном, а сумпор-диоксида (SO2) 25,302 односно 25,266 микрограма по метру кубном. Мјерења у 2018. години показала су знатан пад концентрације ових честица. Концентрација угљен-моноксида прошле године износила је 0,55, а сумпор-диоксида 8,400 микрограма по метру кубном.
Захваљујући Еко топланама, од приближно 57.000 тона емисије CО2 по сезони, настајалих сагоријевањем мазута, достигнута је готово неутрална емисија CО2 примјеном обновљивог извора енергије.
Осим што се преласком са фосилних на обновљиве изворе енергије Бањалука сврстала на мапу зелених градова, о значају реализације овог пројекта говоре и бројна признања граду и компанији Еко топлане.
Пројекат даљинског гријања у мају 2018. године добио је бронзану медаљу EBRD-а на самиту о енергетској ефикасности у организацији Уједињених нација, одржаном у Јордану, као један од најбољих пројеката које је финансирала ова међународна финансијска институција. Награда је освојена у категорији пројеката у вези са одрживом енергијом.
Град Бањалука у октобру 2018. године освојио је признање “Тop Energy” за пројекат изградње нове градске топлане на биомасу, као најуспјешније изведени пројекат у категорији обновљивих извора енергије у источној и југоисточној Европи.