Босна и Херцеговина је, према “Службеном гласнику” бр. 09/06, у августу 2006. године приступила Уговору о оснивању Енергетске заједнице, а на основу одредаба тог уговора Енергетска заједница сада жели увести санкције БиХ, преносе Независне новине.
Уговор је у име Предсједништва БиХ потписао тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Сулејман Тихић, а усвојила га је Парламентарна скупштина БиХ.
Према члану XII овог уговора, БиХ се обавезала да ће преузети и примјењивати правну стечевину ЕУ из области заштите животне средине. У члану XIV се спомиње да се ради о Директиви Савјета ЕУ 96/61/ЕЦ, али се у овом члану наглашава да ће БиХ настојати примјењивати ову одредбу, из чега се може закључити да она нема правну снагу. Међутим, у члану XVI се експлицитно спомињу директиве с правном снагом 85/337/ЕЦ од 27. јуна 1985. године о процјени ефеката јавних и приватних пројекта на околину, с неколико допуна које су све у овом члану набројане. Све се односе на термоцентрале и дозвољене емисије које се могу испуштати у ваздух. У члану XVII налази се одредба да ће се ове одредбе примјењивати само на мрежну енергију, из чега се може закључити да се не односе на загађење из приватних објеката, попут породичних кућа и слично.
У писму које је Секретаријат Енергетске заједнице упутио БиХ током прошлог сазива Савјета министара, наглашено је да се ради о термоцентралама Угљевик и Тузла, те да оба ентитета крше одредбе овог уговора, а које су уврштене и у домаће законодавство.
Примјера ради, приликом изградње сваке нове термоцентрале морају се предузети мјере да се усклади испуштање сумпорног диоксида, прашине, оксида азота, угљен-диоксида, као и тешких метала. Према тврдњама Енергетске заједнице, објекти у Угљевику и Тузли нису испоштовали ове одредбе, иако су, како наводе, и ентитетски судови пресуђивали да се ове одредбе морају испоштовати јер су дио важећих закона.
У Министарству индустрије и рударства РС су нас упутили на Министарство за просторно уређење, грађевинство и екологију РС, из којег, нисмо добили одговор.
Како је “Независним” рекао Дирк Бушле, замјеник секретара и правни савјетник Енергетске заједнице, преузимањем ових обавеза БиХ се правно обавезала да ће испоштовати све одредбе, те да је спремна на санкције у случају да своје обавезе не испуни како је предвиђено уговором.
“Све се своди на правно обавезујући уговор из 2006. године који су тадашњи бх. политичари прилично лако и брзо потписали јер су знали да ће он ступити на снагу тек након десет година, односно након истека њиховог мандата. Сада су ти уговори на снази и зато желимо послати поруку да обавезе које је БиХ преузела мора испоштовати или ће бити посљедица”, рекао је он. Додао је да су досадашње санкције према БиХ увијек биле политичке природе, а да се сада размишља да први пут буду санкције финансијске природе. Одлука о увођењу и природи мјера је, како нам је објаснио, на министрима земаља чланица Енергетске заједнице и Европске комисије, чији комесар такође учествује у доношењу одлука, а очекује се крајем ове године. Бушле ја нагласио да ће грађани БиХ моћи тужити државу због кршења обавеза о чистијем ваздуху.
Срђан Тодоровић, директор Фонда за заштиту животне средине РС, нам је у петак рекао да би требало размислити да се неке од ових одредаба олакшају те да међународни партнери помогну у имплементацији.
Како су нам појаснили извори упућени у ову проблематику, ентитетске институције су се обратиле државним органима с напоменом да нису учествовале у доношењу одлуке о преузимању ових обавеза, а извршавање је пало њима на терет. Такође, како нам је речено, очекује се да ће БиХ затражити додатно вријеме да испоштује ове одредбе, а затражиће помоћ ЕУ у финансирању филтера и друге опреме за повећање енергетске ефикасности.
“Могуће је да се одобри додатно вријеме, с тим да ће бити праћена имплементација. Међутим, одлука је на министрима ЕЗ”, рекли су нам наши извори.
