Град Бањалука ове зиме је био један од ријетких у БиХ који није имао проблема с аерозагађењем, јер су грађани у протеклих сто дана удисали углавном ваздух прве класе, показују подаци доступни на сајту Градске управе, а преносе Независне новине.
Одредбама Закона о заштити ваздуха, прва категорија ваздуха је чист или незнатно загађен ваздух, гдје нису прекорачене граничне вриједности нивоа ни за једну загађујућу материју.
Према мјерењима која се врше свакодневно, ваздух је у само десет дана током цијеле зиме био у другој категорији, али ниједном нису прекорачене толерантне вриједности ниједне загађујуће материје.
Многи сматрају како су добри резултати остварени, прије свега, због чињенице да је град замијенио енергент којим се загријава систем даљинског гријања.
Према расположивим подацима, Бањалука је од града који је био потпуно овисан о фосилним горивима, односно мазуту, за шест гријних сезона дошла до тога да га готово уопште не користи.
Ове сезоне је планирано да у укупној производњи топлотне енергије, у склопу система даљинског гријања, потрошња мазута учествује са осам одсто, али га је потрошено тек око један одсто, речено нам је у предузећу Еко топлане Бањалука.
Са друге стране, градови попут Сарајева, Тузле, Горажда, Какња, Бановића не могу се похвалити таквим резултатима, с обзиром на то да је ваздух током зимских мјесеци био нездрав, па чак и опасан по здравље људи, а што се наставило и у овим данима.
Међутим, стручњаци упозоравају како све податке ипак треба узети с резервом због начина на који се врши мониторинг и недостатка објективних параметара.
– Без обзира на то, замјена енергента и прелазак са мазута на дрвну сјечку Бањалуци су сигурно донијели бољи квалитет ваздуха – казао је Ведад Суљић, директор Регионалног центра за образовање и информисање из одрживог развоја за југоисточну Европу (REIC).
Према његовим ријечима, за повећање квалитета ваздуха не постоје краткорочне мјере, већ треба размишљати дугорочно.
– За корјените промјене и бољи квалитет ваздуха, а који заслужујемо кроз основна људска права, неопходно је да се уради много више. Једна од мјера је повећање енергетске ефикасности, а која ће смањити употребу свих енергената – оцијенио је он.
Подсјећамо, према подацима Свјетске здравствене организације, на глобалном нивоу по питању аерозагађења, од БиХ гора је само ситуација у Сјеверној Кореји, а сваке године по том основу у земљи умре око 3.500 људи.
Загађење ваздуха у БиХ прогута 21,5 одсто бруто друштвеног производа кроз смањену продуктивност људи и трошкове лијечења болести узрокованих загађеним ваздухом.
ГРИЈНА СЕЗОНА БИОМАСА МАЗУТ
2013/2014. 0% 100%
2014/2015. 11% 89%
2015/2016. 12% 78%
2016/2017. 12% 78%
2017/2018. 46% 54%
2018/2019. (Планирано) 92% 8%
2018/2019. (Остварено) 99% 1%