Градско гријање је најлакши, уједно и најбезбjеднији начин загријавања стамбено пословних зграда, а искључивање појединаца, како упозорава струка, може довести до низа проблема – од нарушавања квалитета гријања за остале кориснике па до оне најгоре варијанте, пожара који настају због превеликог оптерећења електричних инсталација, пише Српска инфо.
Управо од овог другог страхују станари који живе у зградама у којима су се њихове поједине комшије искључиле с градског гријања и зими своје станове загријавају гријалицама.
Становница једне од зграда у Улици Степе Степановића страхује да би се такав сценарио могао десити и у њеној згради.
– Одређен број станара се одјавио са градског гријања и зими се грију на струју. Плашим се шта ће бити ако се тај тренд настави и још се више станара одлучи за овај метод загријевања. Бојим се да инсталације то неће моћи поднијети и да ће доћи до пожара. Исто тако, зграда је новије градње и приступни пут још није урађен до краја тако да ватрогасци уопште немају могућност да у случају потребе приђу згради и интервенишу – казала је станарка ове зграде.
Да се тако нешто лако може десити потврдила је Сања Ј, предсједник кућног савјета једне од зграда у улици Реље Крилатице. Она живи у једном од станова које је прикључено на градско гријање
– У згради има 20 станова и велики број се одјавио са градског грејања, свако из неких својих разлога, и сада се зими грију на струју. Зграда је старије градње, с инсталацијама које су истог датума и оне једноставно нису издржале оптерећење. Прије пар година смо већ имали пожар на другом спрату, који се догодио у поноћ и у паници сам са дјецом истрчала на балкон – нагласила је ова Бањалучанка.
Дипломирани инжињер машинства Младен Гаврић је рекао да они потрошачи који су се искључили са градског топлификационог система прибјегавају неким другим видовима гријања као што су електрични конвектори, електрокотлови, клима-уређаји, те да се сви ти извори гријања базирају на електричној енергији.
– У развијеним земљама употреба драгоцјене електричне енергије за гријање је забрањена, осим за високоефикасне системе, на примјер топлотне пумпе. Код нас је тренутна цијена електричне енергије значајно мања од сусједних и европских земаља, а извјесно је да дугорочно неће бити тако – навео је он.
Напоменуо је да искључење појединог или групе потрошача нарушава квалитет гријања осталих потрошача.
– С аспекта безбједности најсигурније је градско гријање, а прекомјерна употреба електричне енергије може довести до хаварије односно пожара на старим електричним инсталацијама – казао је Гаврић.
Додао је да је у протеклом периоду уочено да се одређени број потрошача искључио са градског топлификационог система или има намјеру да то уради. Казао је да је потребно анализирати објективне и субјективне разлоге ове појаве.
– Термотехничке инсталације су дотрајале и запуштене, а разлог томе је вишедеценијско одсуство инвестиција за одржавање и замјену појединих елемената због којих је дошло до корозије цјевовода, оштећења топлотне цјевне изолације, вентили су дотрајали, застарјели су системи регулације и слично – казао је он.
Код квалитета гријања, поред дотрајалих инсталација, улогу играју и други фактори, а Гаврић је нагласио је да је енергетско стање 80 одсто објеката који су грађени још у добу социјализма прије 40 и више година, на изразито ниском нивоу.
– Савремене норме дефинишу енергетски омотач зграде, фасадну термоиозолацију и столарију, што је предуслов за квалитетно гријање – навео је Гаврић.
Многе зграде немају формиране ЗЕВ
Младен Гаврић је напоменуо да код становништва није довољно развијена свијест о колективном становању.
– У неким зградама нису формиране Заједнице етажних власника (ЗЕВ) односно кућни савјети, а њихов је задатак одржавање унутрашњих инсталација – објаснио је Гаврић.