Криза узрокована пандемијом корона вируса није заобишла ни комунална предузећа, истакао је Александар Марић, предсједник Управног одбора “Еко топлана” у интервјуу за Независне новине, те додао да сви осјећају негативне посљедице, зависно од дјелатности коју обављају.
“Што се тиче пословања ‘Еко топлана’, негативан утицај пандемије се огледа кроз смањење планираних прихода, али и повећање потрошње енергента у односу на план. Осим утицаја на смањење прихода и повећање расхода, пандемија се негативно одразила и на ликвидност”, појаснио је Марић.
Он је рекао да је протекла сезона гријања у Бањалуци била успјешна и да су свакодневно испоручивали довољну количину топлотне енергије, те да имају 50 одсто мање поднесених захтјева за искључење у односу на лани. Како каже, то показује да корисници постају свјесни да је гријање преко градског система даљинског гријања најбезбједније и најбоље за загријавање простора. Напоменуо је да паралелно са искључењима, током године имају и прикључења нових корисника.
Додао је да корисници могу бити сигурни у квалитет гријања и наредне сезоне, те да ће енергенти бити набављени на вријеме и у довољним количинама.
НН: Пандемија вируса корона је погодила цијели свијет, какав утицај она има генерално на економију и пословање?
МАРИЋ: Дефинитивно, свјетска економија се суочава са огромним изазовима. Негативни ефекти се осјећају свуда, већина компанија како у свијету, тако и код нас, због тога има одређене проблеме. Брзе и ефикасне мјере држава, односно њихових влада су неопходне, то се види већ у првим мјесецима кризе. Такође, брзе реакције компанија у новонасталој ситуацији су такође неопходне, јер ће опстати само они који успију брзо да се прилагоде новонасталој ситуацији. Не треба заборавити да свака криза на неки начин представља и шансу.
НН: Каква је тренутна ситуација и који су највећи проблеми?
МАРИЋ: Тренутно, у погледу пословања један од великих проблема засигурно је комуникација са земљама у региону и ЕУ. Та неизвјесност око транспорта, посебно је изражена код извозно оријентисаних фирми, али и оних које се баве увозом, посебно за фирме које се баве увозом сировина, гдје потенцијално може бити угрожен ланац снабдијевања, а самим тим и производни процес. Показало се да локалне или националне економије морају бити знатно одрживије него што сада јесу. Посебно то видимо на примјеру наше земље. Наметнула се потреба да имамо заокружен ланац, од обезбјеђења сировине до производње финалног производа у локалним оквирима. То је велики изазов, посебно за мале економије. Заокупљени бригом о здрављу, недовољно пажње посвећујемо дјелимичном или потпуном затварању граница према БиХ. Наша економија због тога може да трпи велике посљедице. Иако се у овом моменту чини да смо беспомоћни, одговор би свакако могао бити у што већој кохезији економске, политичке и друштвене сцене, како би се нашли модели за ревитализацију и нове правце дјеловања. Оријентација на максимално искориштавање домаћих потенцијала је неопходна, као и апел за куповину домаћих производа.
НН: Како се криза одражава на пословање комуналних предузећа и да ли је пандемија вируса корона утицала на ваше пословање?
МАРИЋ: Нажалост, криза није заобишла ни комунална предузећа. Генерално, сви осјећају негативне посљедице, зависно од дјелатности коју обављају. Оно што је заједничко за сва комунална предузећа и што су сви прво осјетили, јесте удар на ликвидност кроз смањену наплату потраживања. Што се тиче пословања “Еко топлана”, негативан утицај пандемије се огледа кроз смањење планираних прихода, али и повећање потрошње енергента у односу на план. Осим утицаја на смањење прихода и повећање расхода, пандемија се негативно одразила и на ликвидност. У првом мјесецу пандемије, у марту ове године, приливи по основу наплате потраживања су били за 30 одсто мањи у односу на план. У циљу очувања ликвидности и обезбјеђења функционисања у кризном периоду, предузели смо низ мјера. Првенствено, договорен је грејс период за отплату кредита у пословним банкама, а са добављачима су кроз преговоре договорени дужи рокови плаћања, што је омогућило да се обезбиједи стабилност ланца снабдијевања и сезона гријања успјешно приведе крају. Оријентација на локално тржиште у погледу набавке енергента показала се оправданом и у вријеме кризе изазване пандемијом. Захваљујући томе, “Еко топлане” и систем даљинског гријања у Бањалуци су у погледу набавке и обезбјеђења енергента независни од негативних кретања на међународним тржиштима, јер се биомаса обезбјеђује на домаћем тржишту, а количине мазута које се увозе су минималне, односно за 99 одсто мање у односу на период када је градска топлана користила мазут као једини енергент.
НН: Да ли сте задовољни протеклом сезоном гријања у Бањалуци, те какав је пословни резултат “Еко топлана” у претходној години?
МАРИЋ: На основу остварених резултата и показатеља, можемо рећи да је протекла сезона била успјешна. У току сезоне гријања обезбијеђена је пуна стабилност производње свих производних постројења, а конзуму, односно крајњим корисницима, свакодневно су испоручиване потребне количине топлотне енергије. Енергент је набављен властитим средствима, на вријеме и у довољним количинама. Највећи изазов с којим смо се суочили је стање дистрибутивне мреже, која је стара и у коју у протеклих неколико деценија није довољно инвестирано. Ипак, показало се да преданим радом и брзим интервенцијама и уз такво стање дистрибутивне мреже можемо да обезбиједимо квалитетну услугу за огромну већину корисника. Што се тиче претходне пословне године, можемо рећи да је била успјешна. У прошлој години смо пословали позитивно и повећали остварену добит у односу на 2018. годину.
НН: Бањалучани су углавном задовољни квалитетом гријања ове сезоне. Колико је томе допринијела измјена у режиму гријања, односно двадесетчетворочасовни режим гријања?
МАРИЋ: “Еко топлане” обезбјеђују двадесетчетворочасовни режим гријања од свог оснивања, односно од почетка 2018. године, и то представља додатни комфор за кориснике. Свакако да је битна и стабилност у производњи и испоруци топлотне енергије, која је обезбијеђена у протекле двије године, али и потпуни фокус на задовољство крајњих корисника и квалитет услуге. Све ово омогућило је да данас можемо рећи да је квалитет гријања на вишем нивоу у односу на раније године. Међутим, као што сам и рекао, мрежа је стара и још увијек постоје корисници незадовољни квалитетом гријања. Док год они не буду задовољни, не можемо бити ни ми и морамо радити на томе да се свим корисницима обезбиједи квалитетна услуга.
НН: Колико корисника имају “Еко топлане”, те да ли је било и оних који су се искључивали с топлификационе мреже?
МАРИЋ: “Еко топлане” тренутно имају око 20.000 корисника. Према Одлуци о производњи, испоруци и коришћењу топлотне енергије, коју је усвојила Скупштина града Бањалука, захтјеви за издвајање с топлификационе мреже се подносе у периоду од 15. маја до 15. септембра. Сви корисници који у том периоду поднесу захтјев и испуне услове прописане овом одлуком, искључују се с топлификационе мреже. Ове године, од 15. маја до сада имамо за око 50 одсто мање поднесених захтјева за искључење у односу на исти период прошле године. Дакле, број захтјева за искључење се смањује и корисници постају свјесни да је гријање које се обезбјеђује преко градског система даљинског гријања, најбезбједније и најбоље за загријавање простора у ужем градском подручју. Битно је напоменути да паралелно са искључењима, током године имамо и прикључења нових корисника. Углавном се ради о корисницима који су купили стамбене или пословне просторе у новоизграђеним објектима, али имамо и одређени број простора који су искључени са система у претходним годинама, али су корисници због побољшања квалитета гријања поднијели захтјеве за поновно прикључење.
НН: У току су ремонт производних постројења и санација мреже. Који су највећи приоритети у том сегменту?
МАРИЋ: Због ванредног стања изазваног вирусом корона, ове године смо, умјесто 1. маја, с ремонтом и санацијом мреже кренули 15. маја, јер смо у договору с Градском управом систем држали у стању погонске спремности 15 дана дуже него што је обавезно. У сваком случају, ремонт и санација увелико трају и очекујемо да ћемо спремно ући у наредну сезону. Што се тиче санације мреже, највећи приоритет су “најкритичније” тачке које су уочене током сезоне гријања, првенствено на локацијама магистралног вреловода “Врбас”, на неколико локација у рејону Старчевице, на Булевару цара Душана, у улицама Јована Дучића, Арсенија Чарнојевића, Солунској и низу других локација.
НН: Да ли је кренула набавка енергента за наредну сезона гријања, могу ли потрошачи бити сигурни у квалитет гријања и наредне сезоне?
МАРИЋ: Већ крајем прошле сезоне, односно у априлу ове године, кренули смо с набавком енергента за наредну сезону. Енергент се набавља властитим средствима, према плану набавке, и до сада је обезбијеђено око 30 одсто потребног енергента. “Еко топлане” ће за предстојећу сезону, као и у протекле двије године, енергент набавити властитим средствима, на вријеме и у довољним количинама, и с те стране можемо бити сигурни у квалитет гријања и наредне сезоне.