Биомаса, као гориво будућности, све више се користи у Републици Српској, која располаже значајним потенцијалом за развој тржишта и још интензивнијим кориштењем овог обновљивог извора енергије.
Захваљујући произвођачима који у својим постројењима користе овај енергент, првенствено топланама на биомасу, којих је све више у нашем окружењу, али и другим врстама енергана и индустријских потрошача, ово тржиште се у посљедњих неколико година интензивно развија, пише Српска Инфо.
Значајне количине биомасе се обезбјеђују из огријевног дрвета и пиланског отпада, након израде одређених производа или полупроизвода. Највећи потенцијал биомасе налази се у шумским остацима послије редовних сјеча, који остају у шумама, у изданачким шумама и културама, као и у остацима након крчења одређених површина, орезивања воћњака…
Према процјенама, сваке године на стотине хиљада кубика дрвног отпада, који се може прерадити у биомасу, остаје неискориштено у шумама широм Српске.
Бројне су предности кориштења биомасе како са економског, тако и са еколошког аспекта.
Искориштавањем шумског отпада обезбиједили би се додатни приходи за Јавно предузеће “Шуме Српске”, али би дошло и до проширења привредне активности, па самим тим и до повећања запослености. Прерада и употреба огријевног дрвета доприноси стварању додатне вриједности руралног развоја, као и развоја локалних заједница, и на тај начин обезбјеђује нова радна мјеста.
Такође, кориштење дрвета за енергетске сврхе еколошки освјешћује корисника и повезује га са утицајем на произвођача да одрживо управља шумама.
Модерни системи гријања на биомасу, којима се професионално управља, економски су повољнији у односу на већину начина гријања на фосилна горива, а уједно задовољавају норме који се односе на одрживо управљање шумама и стандарде који регулишу заштиту од загађења ваздуха.
Употреба дрвне биомасе за производњу енергије не повећава експлоатацију шума ради производње енергије, јер се ради о прикупљању остатака из шуме, као и намјенској сјечи одређених типова стабала слабијег квалитета. Све искључиво у обиму који неће нарушити природне процесе и стабилност шумских екосистема.
Биомаса је такође еколошки прихватљив обновљиви извор енергије, јер не доприноси вишку емисије угљен диоксида. Количина овога гаса, која се емитује сагоријевањем биомасе, једнака је количини коју биљка користи током процеса фотосинтезе, тако да је емитовање CO2 у овом случају неутрално, а кориштењем отпада који остаје да труне у шумама биле би уклоњене и емисије штетног гаса метана које настају распадањем биомасе.
Преласком са фосилних горива на обновљиве изворе енергије умногоме се смањују трошкови производње енергије.
Један од позитивних примјера су Еко топлане Бањалука, гдје је, између осталог, захваљујући преласку на биомасу са фосилног горива ријешен један од највећих проблема система даљинског гријања – набавка скупог и штетног, увозног енергента – мазута, због којег је Град Бањалука издвајао огромна средства сваке сезоне. Град је оснивањем и пуштањем у рад Еко топлана уштедио до сада више од 40 милиона конвертибилних марака, с обзиром на то да од првог дана ово привредно друштво обезбјеђује енергент сопственим средствима, и то са домаћег тржишта. На овај начин постигнута је независност пословања и стабилност, с обзиром на чињеницу да се обезбјеђивањем биомасе неутралишу и негативни ефекти кретања цијена на свјетском тржишту.
Осим у бањалучким Еко топланама, биомаса се користи у неколико топлана у Српској – Градишка, Приједор, Брод, Пале и Соколац. Осим тога, користи се и у “Дестилацији” Теслић, “Силикону” у Мркоњић Граду, “Млијекопродукту” у Козарској Дубици, когенеративном постројењу компаније ФАГУС у Кнежеву, али и бројним другим производним постројењима.