Градско гријање је најлакши, уједно и најбезбиједнији начин загријавања стамбено пословних зграда, а искључивање појединаца забрињава преостале кориснике. Они страхују да ће тако доћи до нарушавања квалитета гријања, па до оне најгоре варијанте оптерећења електричних инсталација са кваровима или, у најгорим ситуацијама, пожаром.
Управо те бриге оптерећују станаре једне зграде у Улици Степе Степановића, у којој су се њихове поједине комшије искључиле с градског гријања и зими своје станове загријавају гријалицама или климама, пише портал Српска инфо.
– Одређен број станара се одјавио са градског гријања и једина алтернатива је да се зими грију на гријалице и клима уређаје. Свако је имао своје разлоге и не желим да улазим у то, колико су они оправдани или не, али бојим се да нам то дугорочно може створити проблеме, поготово ако се тај тренд настави – рекао је станар ове зграде С.Ч.
Каже да није стручњак, али да константно загријавање простора гријалицама сигурно значи и повећање потрошње електричне енергије, те да се боји да инсталације неће издржати тај притисак.
– Зграда јесте новија градња, али сматрам да то није гаранција, поготово ако из године у годину све више станара користи струју за загријавање простора. Бојим се да може доћи до пожара – казао је станар ове зграде.
Сматра да је градско гријање најбезбједније, те да се исплати.
– Загријава се равномјерно цијели животни простор одједном, а не само појединачне просторије са гријалицама – казао је он.
Да овакви страхови нису у потпуности неоправдани показале су поједине анализе које су урађене у Бањалуци прије неколико година. Наиме, у појединим стамбеним блоковима анализирани су утицаји искључења са система даљинског гријања и прелазак на загријавење електричном енергијом.
Анализа ситуације у стамбеним блоковима који су били старије градње, у периоду када су забиљежене најниже температуре, показала је да је вод био оптерећен са 93,3 одсто дозвољеног оптерећења.
– То оставља простора за напајање само још 1,98 одсто до 3,96 одсто стамбених јединица које би прешле на гријање на електричну енергију – наведено је у тој анализи, уз напомену да је генерални закључак да у таквим ситуацијама тај вод ради у режиму блиском максималном оптерећењу, који пријети да пређе у преоптерећење, а које води брзом старењу изолације и појави кварова који кориснике остављају без напајања.
Поред оптерећења инсталација, кориснике градског гријања брине какав ће бити квалитет гријања њихових станова након што се поједине комшије искључе са топловодне мреже.
Дипломирани инжењер машинства и доцент на Машинском факултету у Бањалуци, Милован Котур, потврдио је да то забрињава бројне грађане.
– Уколико корисник система даљинског гријања није обезбиједио замјену за градско гријање, а колико ми је познато, већина корисника то уради, то ће довести до нарушавања термичког комфора просторија који су у непосредном контакту са станом који је искључен из система даљинског гријања – казао је Котур.
Објаснио је да, уколико је обезбијеђено замјенско гријање наведеног простора, то неће имати утицаја на остале кориснике даљинског гријања.
– У ранијем периоду, градска топлана је кориснике даљинског гријања који нису измиривали своје обавезе искључивала са система даљинског гријања, тако да су одговорна лица у градској топлани већ упозната са овим проблемом и засигурно предузимају одговарајуће кораке како би преостали корисници градског гријања имали адекватно гријање – навео је Котур.
На питање како појединачна искључења утичу на пројектовану инсталисану снагу када је ријеч о објектима колективног становања, Котур објашњава да се снага постројења централног гријања прилагођава спољној температури ваздуха.
– Она није константна већ промјењива величина, и у току дана и у току сезоне гријања. У добро уравнотеженом и аутоматски управљаном систему даљинског гријања, искључења појединачних корисника не би требала да имају значајније посљедице на функционисање гријања осталих корисника даљинског гријања уколико је то стручно извршено. Такође, колико ми је познато, корисници система градског гријања не могу се искључити са система у току сезоне гријања тако да стручна лица из градске топлане, вјерујем, успјешно рјешавају потенцијалне проблеме прије него што сезона гријања започне – прецизирао је он.
Истакао је да је, нажалост, проблем искључења корисника градског гријања из система даљинског гријања присутан у Бањалуци већ дужи низ година.
– То засигурно негативно утиче на пословање предузећа даљинског гријања. Стога би требало утврдити који су разлози искључења корисника даљинског гријања, да ли је то незадовољство услугама централног гријања, немогућност плаћања рачуна због малих примања и слично и у том правцу усмјерити даљње дјеловање како се број корисника не би смањивао, већ напротив, растао – навео је Котур.
У ПАДУ БРОЈ ИСКЉУЧЕЊА
Из бањалучких “Еко топлана”, које управљају највећим системом даљинског гријања у Републици Српској, истичу да се у протекле три године биљежи тренд опадања броја искључења корисника са система даљинског гријања. Тако је у мају и јуну ове године поднесено 15 одсто мање захтјева за искључење у односу на исти период прошле године, а 27 процената мање у односу на 2019. годину.
– Током прошле године, са система даљинског гријања на основу поднесених захтјева и прописаних процедура, искључено је 2,3 одсто од укупног броја корисника, док је процјена да ће ове године тај проценат бити још мањи, за око један процентни поен у односу на прошлу годину – навели су у “Еко топланама”.
Нагласили су да је с друге стране, број нових корисника који су прикључени у сезони 2020/21 већи за 22 одсто у односу на претходну сезону.
– Такође, од почетка обављања комуналне дјелатности “Еко топлана”, захваљујући побољшању квалитета гријања из године у годину, биљежи се и пораст броја поновног прикључења корисника који су се искључили са система током протеклих година, када је ову дјелатност обављала стара топлана. Најчешће навођени разлози искључења са даљинског гријања су финансијска ситуација, тј. немогућност плаћања рачуна и некориштење стамбених јединица које су на систему, односно пресељење корисника – казали су у “Еко топланама”.