На систем даљинског гријања у Бањалуци неће утицати глобална енергетска криза, изазвана неповољним климатским условима и растућом потражњом за енергијом, пише портал Српска Инфо.
Док власти држава широм свијета покушавају ублажити негативне посљедице по потрошаче, уз предвиђања да можда неће ни успјети да онемогуће раст цијена енергије, Бањалучани, који користе услуге Еко топлана, немају разлога за забринутост упркос енормним скоковима цијена енергената на свјетском тржишту.
Цијене гријања у граду на Врбасу остају исте и ове године као и претходних година. Из Еко топлана истичу да се цијене гријања нису мијењале од оснивања Еко топлана. те напомињу да се сада додатно потврђују позитивни ефекти промјене енергента односно преласка с мазута на дрвну сјечку. Свакако, један од најважнијих позитивних ефеката је енергетска независност, јер се као енергент користи биомаса као обновљиви извор енергије с којим Република Српска располаже у огромним количинама и чија цијена не зависи директно од колебања цијена на свјетском тржишту.
– Оно што је битно за Град Бањалуку, то је да је процес декарбонизације, који тренутно представља један од највећих изазова за цијели свијет и који би требало да буде завршен у наредних тридесетак година, у нашем граду, бар када је ријеч о систему даљинског гријања, завршен још прије четири године оснивањем Еко топлана и преласком на производњу топлотне енергије на биомасу – навели су из Еко топлана.
Иначе, када је о тржишту енергената ријеч, широм свијета стање се погоршава како се ближи зима, када ће постојати већа потреба за енергијом којом ће се гријати, али и освјетљавати унутрашњи простори. Ситуацију додатно отежава притисак на власти да убрзају енергетску транзицију ка обновљивим изворима енергије, и то уочи климатског самита који ће бити одржан сљедећи мјесец.
Примјера који доказују енергетску кризу има на претек. Тако се у Кини већ биљеже несташице струје, док се термоелектране у Индији боре за угаљ. У Европи поједини позивају на то да се енергија одмах ускрати онима који имају неплаћене рачуне. У Европи се плином прошле седмице трговало по цијени чија противвриједност износи 230 долара по барелу нафте, што је за 130 одсто више у односу на почетак септембра и осам пута више у односу на исти период прошле године.