Европска комисија предложила је читав сет законских приједлога чији је циљ опорезовати и кажњавати највеће загађиваче и емитере опасних честица које узрокују глобално загријавање, штете околини и угрожавају здравље људи, пишу Независне новине.
Овај сет мјера, након што прође процедуру у европским институцијама, на више ће начина утицати на произвођаче енергената и постројења која пуно загађују на западном Балкану, укључујући и БиХ. ЕУ је кроз Зелену агенду, инвестициони пакет за западни Балкан и друге програме спремна подржати праведну енергетску транзицију.
У недавном разговору за “Независне новине” Јанез Копач, секретар Енергетске заједнице, упозорио је да би власници термоцентрала у БиХ требало добро да размисле да ли да улажу у изградњу нових и реконструкцију постојећих електрана на угаљ, јер ће, након што ЕУ уведе порезе на CО2, производња мегавата енергије бити скупља од продајне цијене. Он је, на примјер, још и прије него што је то постало очигледно широј јавности у БиХ предвидио да ће изградња новог блока термоцентрале у Тузли доживјети велике тешкоће и препоручио да је јефтиније да се од таквих пројеката одустане.
Ако је судити према новом приједлогу Европске комисије, посљедице би требало да осјећају и потрошачи моторних фосилних горива, али и грађани и институције који се грију на лож-уље.
У Европској комисији кажу да су ове мјере неопходне ако ЕУ жели да досегне неутралност у односу на емисије стакленичких гасова до 2050. године и смањење емисија гасова за 55 одсто до 2030, те да садашњи трендови, иако ЕУ чине водећим фактором на овом пољу у свијету, нису довољни да се циљеви досегну.
Вјетар у леђа за ове циљеве Европска комисија је добила и од најјаче и најутицајније земље ЕУ, Њемачке, чија се Влада, након катастрофалних поплава у којима су животе изгубиле стотине грађана, одлучила додатно построжити своје планове за енергетску неутралност.
“Приједлог Комисије ће промијенити начин на који се енергетски производи опорезују у ЕУ. Новим правилима жели се спријечити такмичење у смањењу пореза на енергетику међу земљама чланицама, као и олакшати добијање прихода за земље чланице од ‘зелених пореза'”, објаснили су нам у Европској комисији.
За обичног грађанина који жели да схвати које суштинске мјере овај приједлог садржи важно је да зна двије основне групе мјера које садржи овај приједлог Комисије.
Прво, циљ је да се на нивоу ЕУ уведе минимална стопа пореза на основу количине енергената које производ садржи. Конкретно, што више загађења и негативног утицаја на околину, већи новчани износ пореских издатака. Примјера ради, према садашњим мјерама, на једнак начин се опорезују дизел гориво и супер, иако немају једнак утицај на животну средину.
Друга важна новина је, како је објашњено, да ће престати да важе изузеци за плаћање пореза на авионско и бродско гориво за саобраћај унутар ЕУ.
Приједлог садржи и читав низ мјера који би помогао праведну енергетску транзицију. Примјера ради, увела би се могућност ослобађања плаћања пореза за гријање на мазут социјално угроженим породицама док се не стекну услови да пређу на еколошки прихватљивије гријање.
Копач каже да постоји опасност да би БиХ могла бити враћена у прошлост ако не заустави опсједнутост угљем и енергентима добијеним помоћу тог фосилног горива. Он додаје да ЕУ жели помоћи земљама западног Балкана у праведној енергетској транзицији, а да су се и земље у региону Софијском декларацијом одлучиле да ће се декарбонизовати најкасније до 2050, у складу с циљевима ЕУ.
“У Европи причамо о праведној транзицији и да нико не смије бити заборављен. За ову врсту транзиције потребна су озбиљна средства и паметни програми. ЕУ је нашла та средства у приходима од емисија на угљен-диоксид”, рекао је Копач.