Прелазак на гријање на струју може довести и до пожара

Прелазак на гријање на струју може довести и до пожара

ФОТО: Независне новине

Стамбене зграде које користе систем даљинског гријања “Еко топлана”, или централних котловница на пелет, дрвну сјечку и слично, нису електроенергетски пројектоване, односно нису технички предвиђене за гријање кориштењем електричне енергије, па прелазак већине, а поготово свих станова унутар једне зграде, на гријање на струју извјесно би довео до преоптерећења локалне електродистрибутивне мреже, пишу Независне новине.
На то су упозорили из “Електрокрајине” и додали да би то за посљедицу имало често искакање осигурача на нисконапонским излазима у припадајућим трафостаницама, уз велику могућност кварова на електроинсталацијама унутар тих зграда и прегоријевања прикључних подземних каблова (од трафостанице до зграде).

“Наравно, у тим ситуацијама постоји могућност пожара на електромрежи, те инсталацијама унутар зграда”, истакли су из “Електрокрајине”.

Како истичу, у низу протеклих сезона је константно долазило до преласка одређеног броја корисника “Еко топлана” на системе индивидуалног гријања електричном енергијом, али у нивоу који је локална електродистрибутивна мрежа могла поднијети без значајнијих поремећаја у испоруци електричне енергије.

“‘Електрокрајина’ не располаже информацијама да ће ове зимске сезоне у Бањалуци доћи до значајнијег пораста броја корисника гријања на електричну енергију усљед одјаве корисника даљинског гријања предузећа ‘Еко топлане'”, нагласили су из “Електрокрајине”.

Бојан Кресојевић, градски менаџер града Бањалука, истиче да је у претходне двије године биљежено повећање броја корисника на систему даљинског гријања, а таква су, додаје, очекивања и за ову годину.

“С друге стране, поједини корисници нису задовољни квалитетом гријања, а ми смо тај проблем намјеравали да ријешимо кроз пројекат реконструкције система даљинског гријања, али за реализацију овог пројекта нисмо добили подршку Скупштине града”, рекао је Кресојевић, те додао да ће се остати на настојањима да се, корак по корак, иде ка томе да систем даљинског гријања буде што бољи.

И он је потврдио да било који прелазак на гријање на електричну енергију оптерећује електроенергетски систем.

“Очекивано је било да ће ‘Електропренос’ изградити нову трафостаницу уз коју би се капацитет повећао, али из неког разлога још увијек нема реализације. Ми немамо информације да постоје пријетње у зградама, већ информације које се односе на електроенергетску мрежу, а обавеза ‘Електропреноса’ је да изврши инвестиције и повећа капацитете. Ми ћемо свакако учинити све да задржимо кориснике због самог система даљинског гријања, његове профитабилности и сигурности корисника”, поручио је Кресојевић.

Из “Еко топлана” кажу да је приликом искључења појединачних корисника са система даљинског гријања неминовно нарушавање термичке равнотеже (комфора) просторија које су у непосредном контакту са станом искљученим из система, с обзиром на чињеницу да се приликом пројектовања објекат посматра као термотехничка цјелина.

Прецизирају да ће искључењем једне стамбене јединице станари у сусједним стамбеним јединицама осјетити посљедице тог искључења.

“На квалитет гријања не утиче само функционисање система даљинског гријања, односно дистрибутивне мреже, него и квалитет стамбених објеката, топлотна изолација, столарија, као и редовно одржавање унутрашњих и заједничких унутрашњих инсталација, што нажалост није довољно познато свим корисницима, па се одговорност за незадовољавајући квалитет гријања често пребацује искључиво на испоручиоца топлотне енергије, иако је велики дио одговорности и на заједницама етажних власника, као и на појединачним корисницима”, наводе из “Еко топлана”.