Сагласност ЗЕВ-а за искључење са топлификационе мреже у складу са законом

Сагласност ЗЕВ-а за искључење са топлификационе мреже у складу са законом

Уставни суд Републике Српске није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности и законитости Одлуке Скуштине Града Бањалука о општим условима за производњу, испоруку и кориштење топлотне енергије, коју је поднијело Удружење за борбу против корупције Transparency International БиХ, преноси портал Српска Инфо.

Према мишљењу ТИ БиХ, спорним одредбама ове Одлуке незаконито се и противно Уставу прописују услови за искључење са топлификационе мреже, односно обавезу прибављања сагласности свих етажних власника када корисник жели да се искључи са система даљинског гријања.

У Одлуци, коју је донијела Скупштина града, између осталог се наводи да се кориснику услуга може на писмени захтјев одобрити издвајање из централног топлификационог система ако карактеристике система то дозвољавају.

Међутим, ако не дозвољавају због проласка цијеви кроз простор корисника, кориснику се на његов писмени захтјев може одобрити искључење уз претходно прибављање сагласности свих станара ЗЕВ-а, тако да прихвати један од три модалитета.

Први је да на основу достављеног стручног мишљења о испуњености услова за искључење из система по испостављеном рачуну, плати цијену гријања на бази рада од 24 часа дневно за испоручену енергију путем водова који пролазе кроз простор, а стручно мишљење које садржи јасне параметре из којих је видљиво колико топлотне енергије простору дају постојећи водови плаћа корисник.

Други је да корисник о свом трошку путем овлашеног стручног лица изолује водове који пролазе кроз простор и да му се не испоставља рачун.

Корисник може и да са испоручиоцем услуга закључи уговор којим ће се обавезати да за испоручену топлотну енергију плаћа 30 одсто од пуне цијене за гријање у ком случају неће вршити претходно наведене радње.

Оцјењујући уставност и законитост оспорених одредби Одлуке, Уставни суд је имао у виду да је јединица локалне самоуправе овлашћена да уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности и да својом одлуком, између осталог, детаљније прописује услове и начин обављања дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој и изградњу комуналних објеката, опште услове између даваоца и корисника услуге, услове за коришћење и престанак коришћења услуге и начин наплате услуге.

Суд је оцијенио да утврђивање обавезе корисника да ако не постоје техничке карактеристике за потпуно искључење из топлификационог система због проласка цијеви кроз простор корисника прибави сагласност свих станара ЗЕВ-а и прихвати један од три понуђена модалитета – није несагласно са законом.

– Како давалац услуге због техничких карактеристика система испоруке топлотне енергије није у могућности да у потпуности обустави услугу грејања у просторијама које се не могу искључити из система заједничког грејања то је по оцјени Суда, утврђивање одговарајуће обавезе корисника у члану одлуке сагласно са законским овлашћењима јединице локалне самоуправе да својим актом уреди права и обавезе даваоца и корисника комуналне услуге. Оцјена оправданости и цјелисходности оспореног рјешења, односно да ли оспореном одредбом прописан проценат одржава реалну вриједност трошкова топлотне енергије који се кориснику пружа у одређеном обиму, није у надлежности Суда – наводи се између осталог у одлуци.

По оцјени Суда, оспореним прописивањем није повријеђено право на имовину по Европској конвенцији о заштити људских права.

Суд сматра и да није дошло до повреде Закона о заштити потрошача како то сматра давалац иницијативе, односно да је обезбјеђивање учешћа представника потрошача у поступку одлучивања по приговору обавеза даваоца услуге, а не доносиоца оспорене одлуке.